Predijabetes - kada šećer pređe granicu

Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj koji podrazumeva povišenu glikemiju u krvi (5.6-6.9 mmol/L) iznad fizioloških vrednosti, ali te vrednosti su i dalje ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. Za predijabetes ne možemo reći da je bolest, nego stanje koje obuhvata poremećaje glikoregulacije koji se označavaju kao oštećenje glikemije našte ili intolerancije na glukozu.

Predijabetes nastaje u uslovima insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija jeste stanje smanjene osetljivosti tkiva na delovanje insulina. Kako bi se glikemija održala u fiziološkom opsegu aktivara se kompenzatorni mehanizam kojim se oslobađanja veća količina insulina iz pankreasa. Ukoliko se ovo stanje prolongira, pankreas postepeno iscrpljuje svoje rezerve, kompenzatorni mehanizmi popuštaju i posledično se nivo šećera u krvi povećava.

U prvo vreme ovo povećanje je blago i kreće se u opsegu za predijabetes, a vremenom ukoliko se stanje zanemari nivo šećera dostiže vrednosti dovoljno visoke da se postavi dijagnoza dijabetesa.

VIŠE OD 7,5% SVETSKE POPULACIJE IMA PREDIJABETES

Procena je da sa predijabetesom trenutno u svetu živi čak
537 miliona odraslih
između 20 i 79 godina, kažu podaci IDF Atlasa iz 2021. godine.
To čini 7,5% svetske populacije u ovoj starosnoj grupi.
Nažalost, predviđanja su da će broj ljudi sa predijabetesom do 2045. godine biti
738 miliona
ili 8,6% populacije.

U posebnom riziku jesu osobe sa glukoznom intolerancijom, te će blizu 1/3 njih, i to u starosnoj grupi od 20 do 39 godina, najduži niz godina biti pod povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ PREDIJABETESA

ODREĐIVANJE KONCENTRACIJE ŠEĆERA U KRVI

Dijagnoza predijabetesa i dijabetesa se postavlja određivanjem koncentracije šećera u krvi. Šećer u krvi je u smislu ove dijagnostike sinonim za glukozu. Glukoza se određuje našte (ujutru pre oboka) i/ili se radi oralni test opterećenja glukozom.

Ukoliko rezultati testiranja ukažu na predijabetes, bez panike.
Imate šansu da promenom životnih navika nivo glukoze vratite u normalan opseg.
Nivo šećera u krvi nije konstantna vrednost već se u toku dana menja u zavisnosti od vremena kada se nivo šećera meri, da li je to posle ili pre obroka, koliko je od obroka prošlo vremena, od vrste obroka, koliko je obrok bio obiman. Nivo šećera je najviši jedan sat posle obroka nakon čega opada i posle dva sata se vraća na normalne vrednosti.

terapija PREDIJABETESA

Predijabetes je reverzibilni metabolički poremećaj, gde je vrednost šećera u krvi veća od referentne, ali nije dovoljno visoka da potvrđuje prisustvo dijabetesa tipa 2.

Vrednost šećera u krvi

5.6 - 6.9 mmol/L

Oralni test glikemije našte (OGTT)

7.8 - 11.0 mmol/L

Glikozirani hemoglobin (HbA1C)

5.7 - 6.4 %

DIJETA

Lečenje predijabetesa i dijabetesa podrazumeva i promenu naših navika u ishrani. Iako i sama reč „dijeta“ kod velikog broja ljudi izaziva glavobolju, konzumiranje zdravih namirnica i umereni obroci pomoći će vam u kontroli krvnog pritiska, nivoa holesterola u krvi, ali i predijabetesa i dijabetesa. Koju god od dijeta da, uz konsultaciju sa stručnjakom, izaberete, može se očekivati gubitak telesne mase, što je još jedan od preduslova za zdraviji i dugovečniji život.

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA BRZU KONTROLU PORCIJE

VRH PALCA

Sosevi, ulje, namazi uključujući i puter

SKUPLJENA ŠAKA

Žitarice, pasta, skrobno povrće

DLAN

Porcija živinskog mesa ili ribe

DEBLJINA I DUŽINA KAŽIPRSTA

Porcija sira

OTVORENA ŠAKA

Orašasti plodovi, sušeno voće

DVE ŠAKE

Neskrobno povrće

FIZIČKA AKTIVNOST

Vežbanje i fizička aktivnost, u kombinaciji sa pravilnom ishranom, pomažu gubitku težine i uspešnom zadržavanju postignutog rezultata. Međutim, to nije jedini razlog za vežbanje. Svakodnevna fizička aktivnost i vežbe pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i poboljšavaju zdravlje srca. Samo jedna tura vežbi, bilo da je to trening snage ili hodanje, čini ćelije osetljivijim na dejstvo insulina. Loša strana ovog efekta je da je kratkotrajan i nestaje nakon jednog dana.

Pokazano je da gubitak u telesnoj masi i to 5% do 7% od ukupne telesne mase, uz redovnu fizičku aktivnost od minimum 150 minuta nedeljno, povećavaju mogućnost da se predijabetes koriguje.

Drugi korak u korekciji predijabetesa je uvođenje farmakoterapije, odnosno leka metformina.

LEČENJE PREDIJABETESA

METFORMIN

Metformin pomaže u obnavljanju odgovora tela na insulin. Tačnije pojačava dejstvo insulina (ne njegovo lučenje), stoga se stručno naziva i „senzibilizator insulina“. Metformin smanjuje količinu šećera koju proizvodi jetra i koju creva apsorbuju iz hrane. Potiskuje endogenu proizvodnju glukoze u jetri, uglavnom smanjujući glukoneogenezu (sinteza šećera), dok ima slab efekat na glikogenolizu (razgradnja glikogena do proste glukoze). Štaviše, metformin aktivira enzim adenozin monofosfat kinazu (AMPK) što dovodi do inhibicije ključnih enzima uključenih u glukoneogenezu i sintezu glikogena u jetri, dok istovremeno stimuliše signalizaciju insulina i periferno neoksidativno odlaganje glukoze u skeletne mišiće (ovo se smatra jedinstvenim antidijabetičkim efektom).

Metformin pored svog antiglikemijskog efekta pomaže i u smanjenju telesne mase, reguliše lipidni profil, utiče na povećanu fibrinolizu (proces suprotan koagulaciji) i poboljšava funkciju endotela, čime može da značajno utiče na smanjenje procesa ateroskleroze.

galega officinalis

Šta je metformin? To je agens iz biohemijske grupe bigvanida koji potiče iz biljke Galega Officinalis koja se vekovima koristila u narodnoj medicini za lečenje različitih bolesti. Galega Officinalis je višegodišnja biljka u narodu poznata i kao kozja ulica, lažni indigo, francuski jorgovan, italijanska fiča, ždraljevina ili lekoviti orlovac. U pitanju je mahunarka koja potiče iz zapadne Azije i Rusije, ali se uspešno odomaćila i na jugu Evrope, ali i drugim delovima sveta. Zbog upotrebe u medicinske svrhe danas se gaji kao baštenska biljka. Ipak, ne uspeva baš svuda, jer Galega Officinalis voli vlažna podneblja, te najbolje uspeva uz reke i na obalama jezera.

KOMPLIKACIJE dijabetesA

Rizik od komplikacija povećava se ako je koncentracija glukoze pre obroka veća od 7 mmol/l i ako je koncentracija glukoze sat do dva nakon obroka iznad 11.1 mmol/l. Mala je mogućnost razvoja komplikacija ako je HbA1c (glikozirani hemoglobin) ispod 6.5%.

Najčešće komplikacije dijabetesa javljaju se na bubrezima, krvnim sudovima, nervima, očima i drugim organima i organskim sistemima. Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, a infarkt miokarda i moždani udar (šlog) kod pacijenata sa tipom 2. Poremećaj vida se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju kod dijabetesa tipa 2.

Oboljenje perifernih nerava usled prisustva dijebetesa (dijabetesna neuropatija) se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teži oblik neuropatija sa ozbiljnim poremećajem rada creva, dijabetesnom dijarejom, ubrzanim srčanim ritmom i niskom vrednošću krvnog pritiska nakon obroka češće javlja u dijabetesu tip 1. Više studija je pokazalo da postoji nasledna predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.