Upoređivanje dijeta na bazi krompira i dijeta na bazi pasulja
Skrobno povrće kao što su pasulj i krompir sadrže ugljene hidrate, ali to ne znači da ih treba potpuno eliminisati.
Registrovani dijetetičar nutricionista Jelena Viler je pojasnila ovaj stav:
„Krompir i pasulj nisu „loša hrana“ kada je u pitanju šećerna bolest. Priprema ovih namirnica je ono što je ključno jer direktno određuje koliko one mogu biti za nekoga korisne ili štetne. Pored toga, nisu svi krompiri jednaki. Slatki krompir (batat) pečen sa korom može biti odličan dodatak dobro izbalansiranoj ishrani jer ima visok sadržaj vlakana. Sadržaj vlakana doprinosi osećaju sitosti i kontroli šećera u krvi”, objasnila je Viler.
Ovo istraživanje je sprovedeno na 36 odraslih osoba sa dijagnostikovanom insulinskom rezistencijom. Istraživači su uporedili dve dijete: jednu bogatu krompirom, a drugu mahunarkama (pasulj i grašak) i njihov uticaj na kontrolu glukoze u krvi. Ispitanike su pratili tokom perioda od 8 nedelja.
Rezultati studije su pokazali da kod ispitanika, kod obe vrste dijeta, nije došlo do značajnog sniženja nivoa šećera u krvi. Međutim, obe grupe su bile uspešne u gubitku težine i smanjenju insulinske rezistencije.
„Jedan zanimljiv detalj koji je spomenut u studiji jeste da su ispitanici konzumirali kuvani krompir koji je nakon kuvanja ohlađen. Ovim procesom se deo skroba u krompiru sporije vari. To može poboljšati osetljivost na insulin i toleranciju na glukozu. Takođe je važno napomenuti da su uz krompir ispitanici konzumirali i drugu hranu – kao što je hrana bogata proteinima – što takođe može poboljšati glikemijski odgovor“, objasnila je rezultate studije Kristian Morei, klinički dijetetičar sa Merci Medical Center u Baltimoru.
Ejmi Kimberlejn, registrovani dijetetičar nutricionista i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku, dodala je:
„Ova studija je pomogla da se pokaže da korišćenje hrane koja smanjuje energetsku vrednost ishrane ne samo da će omogućiti bolji insulinski odgovor, već će takođe pomoći u gubitku težine. Pored toga, ovo istraživanje sugeriše da možemo poboljšati različite faktore rizika tako što ćemo promeniti način naše ishrane, a i dalje uživati u hrani koju volimo.”
