Bolest krvnih sudova

Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala. U početku su ova oštećenja mala i bez simptoma, zbog čega pacijent često i nije svestan da onpostoje. Vremenom komplikacije postaju ozbiljnije i javljaju se simptomi.
Vaskularne komplikacije nastaju brže kod loše kontrole nivoa glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze dovodi do rasta nivoa masnih supstanci u krvi, što pogoduje razvoju ateroskleroze. Usled ateroskleroze smanjuje se lumen krvnog suda pa samim tim i protok krvi a povećava se mogućnost nastanka krvnih ugrušaka.
Ateroskleroza je 2 do 6 puta češća kod dijabetičara nego kod onih koji to nisu i javlja se u ranijem životnom dobu nego obično. Ona povećava rizik od infarkta miokarda, šloga (moždanog udara), perifernih arterijskih bolesti i može da dovede do potpunog prestanka cirkulacije u donjim ekstremitetima pa i do amputacije udova. Mikrovaskularne bolesti su retinopatija i nefropatija (dovode do slepila i bolesti bubrega) i neuropatije (oštećenje nerava).
Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su:

Pušenje

Visok krvni pritisak

Visok holesterol

Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze. Krvni pritisak se prirodno povećava s godinama ali nažalost kod dijabetičara je ovaj porast izraženiji.

Mere opreza