dijagnostika preDijabetesA

Iako je jasno da simptomi uglavnom ne postoje, lekar može dijagnostifikovati predijabetes proverom istorije bolesti pacijenta, pregledom i adekvatnim analizama kao što je određivanje nivoa šećera u krvi.

Analiza krvi podrazumeva rutinsko merenje glikemije našte, hemoglobin A1c test, kao i test oralne tolerancije na glukozu.

Takođe, lekar će proceniti da li je neophodno uraditi skrining u vidu 1hOGTT-a, pogotovo kod pacijenata koji imaju više od 45 godina starosti. Čak i kada su rezultati uredni, kod ljudi koji su u riziku, testove treba ponoviti nakon perioda od minimum 3 godine, a ako lekar proceni, čak i ranije.

Od pomoći pacijentima može biti i „Predijabetes test”, online dostupan upitnik koji možemo lako popuniti i na web sajtu www.everystepindiabetes.com.
Na osnovu odgovora na 8 jednostavnih pitanja, dobićete procenu da li ste u riziku za razvoj predijabetesa. Ukoliko je skor, tj. zbir odgovora povišen, savetuje se dalje laboratorijsko ispitivanje nivoa šećera u krvi ili sprovođenje 2hOGTT testa. Predijabetes test ni u kom slučaju ne daje dijagnozu, ali može biti jasan alarm da se na vreme obratimo lekaru ako rizik postoji.

Jedno od čestih pitanja pacijenata sa predijabetesom je i da li cela porodica treba da se testira, s obzirom da u razvoju ovog stanja veliku ulogu igra i genetika. U najvećem broju slučajeva to nije potrebno i lekar vrši procenu individualno. Međutim, skrining na predijabetes je svakako poželjno uraditi kod gojazne dece u periodu puberteta, pa čak i ranije.

Testirajte se na predijabetes jedanput godišnje ukoliko: