Prevencija i lečenje predijabetesa

Kao što smo naglasili na početku teksta, predijabetes je reverzibilan poremećaj. To znači da možemo nivo glikemije vratiti na normalan i tako sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2 i drugih bolesti.

Stručna literatura ističe nekoliko ključnih preporuka za korekciju životnog stila:

Redukcija viška telesne težine

Najčešće je dovoljno umereno smanjiti telesnu masu, između 5% i 7% ukupne težine da bi se smanjila i insulinska rezistencija. Tako će se smanjiti i vrednost glikemije u krvi.

Redukcija viška telesne težine

Najčešće je dovoljno umereno smanjiti telesnu masu, između 5% i 7% ukupne težine da bi se smanjila i insulinska rezistencija. Tako će se smanjiti i vrednost glikemije u krvi.

Adekvatna ishrana

Neophodno je uvesti uravnotežen dijetetski režim koji se bazira na voću i povrću, žitaricama sa celim zrnom, mlečnim proizvodima sa sniženim sadržajem masti. Potrebno je redukovati unos crvenog mesa, svih mesnih prerađevina, prostih šećera i namirnica sa niskim nutritivnim vrednostima.

Umerena konzumacija alkohola

Postoje studije koje kažu da jedno do tri alkoholna pića dnevno mogu doprineti redukciji razvoja dijabetesa. Sve što je više od toga, deluje suprotno i povećava rizik od predijabetesa ili progresiju predijabetesa u dijabetes tipa 2.

Što se tiče farmakoterapije, studije su jasno pokazale da primena metformina može značajno regulisati metabolizam glukoze u stadijumu predijabetesa i prevenirati razvoj dijabetesa, ali se najbolji efekti postižu ukoliko se primena metformina kombinuje sa prethodno pomenutim izmenama životnog stila.

Dakle, predijabetes se može prevenirati promenom načina života i uspostavljanjem prakse zdravih životnih navika koje uključuju:

Ukoliko pacijent ima predijabetes, isti saveti za prevenciju važe kako bi se prevenirala progresija u dijabetes tipa 2.

Prema istraživanjima, dijetetska vlakna i žitarice sa celim zrnom povezani su sa poboljšanjem stanja insulinske rezistencije, dovodeći do boljeg tkivnog odgovora na biološko dejstvo insulina. Dok aktuelne preporuke ukazuju da je potrebno uneti 25-35 grama vlakana dnevno, u Americi, osoba prosečno unese 15g vlakana na dan. U dijeti prednost bi trebalo dati žitaricama sa celim zrnom (integralni hleb, ovsena kaša, kokice) umesto rafiniranih žitarica, a trebalo bi povećati unos svežeg voća i povrća.