Dijabetes i bubrezi
Svaki bubreg ima milione sićušnih jedinica za filtriranje, nefrona. Bubrezi dnevno profiltriraju oko 200 litara tečnosti iz krvi. Ovo je ogromna količina, ilustracije radi, to je količina vode koja može da stane u jednu prosečnu kadu. Od ove količine tečnosti oko 2 litre štetnih materija i višak vode se eliminišu urinom. Kod dijabetičara, nivo šećera u krvi je povećan i ako se tome doda i povišen krvni pritisak dolazi do oštećenja funkcije bubrega pa oni ne mogu da efikasno filtriraju štetne materije a višak šećera u krvi se onda povećava u izlučenoj mokraći.
Procene su da oštećenje funkcije bubrega ima 30% do 50% bolesnika sa dijabetesom tipa 1 i 20% do 30% bolesnika sa dijabetesom tipa 2. Bubrezi pored uloge filtera, stvaraju i oslobađaju hormone i faktore koji regulišu stvaranje crvenih krvnih zrnaca, krvni pritisak i utiču na zdravlje kostiju.
Kako znati da su bubrezi oštećeni?
Prvi znak da su bubrezi oštećeni je pojava proteina u urinu. Zdravi bubrezi deluju po principu sita i zadržavaju proteine. Kada se oštete, počinju da propuštaju proteine, što se može otkriti na jednostavan način, običnim testom urina. Analize urina na prisustvo proteina (belančevina) treba raditi bar jednom godišnje. Strogom kontrolom nivoa šećera u krvi i krvnog pritiska kao i redovnim kontrolama urina, ova oštećenja mogu se bitno umanjiti. Ignorisanje problema dovodi do narušavanja funkcije bubrega što dalje vodi ka potpunom prestanku njihovog rada. Jedino rešenje ovog problema onda se vidi u dijalizi ili transplantaciji.
Kao posledica bolesti bubrega nastaje i anemija.
Anemija je stanje koje se manifestuje manjkom crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, u cirkulaciji. Kod bubrežnih bolesnika nastaje uglavnom kao posledica nedostatka eritropoetina, hormona koji se u bubrezima stvara, i koji krvlju dospeva do kostne srži gde stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Anemija može prouzrokovati dodatno oštećenje bubrega i srca ukoliko se na vreme ne koriguje.
