Kada se Metformin ne sme primenjivati (kontraindikacije)
Metformin je kontrainidkovan kod osoba sa dokazanom preosetljivosti na metformin, bilo koji tip akutne metabobličke acidoze (kao što je laktatna acidoza, dijabetesna ketoacidoza): diajabetesna precoma, teška insuficijencija bubrega (GFR < 30mL/min), akutna stanja sa potencijalom da promene renalnu funkciju (dehidratacija, teška infekcija, šok).
Metformin ne treba primenjivati kod bolesti koje mogu da izazovu hipoksiju tkiva (naročito akutne bolesti, ili pogoršanje hronične bolesti) kao što su: dekompenzovana srčana insuficijenicija, respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok, insuficijencija jetre, akutna intoksikacija alkoholom, alkoholizam.
Metformin ne treba primenjivati kod bolesti koje mogu da izazovu hipoksiju tkiva (naročito akutne bolesti, ili pogoršanje hronične bolesti) kao što su: dekompenzovana srčana insuficijenicija, respiratorna insuficijencija, nedavni infarkt miokarda, šok, insuficijencija jetre, akutna intoksikacija alkoholom, alkoholizam.
Obrasci ishrane koji mogu pomoći u regulaciji šećera u krvi:
Gastrointestinalna intolerancija je jedna od najčešćih pojava – problemi sa varenjem, mučnina, povraćanje, proliv, bol u stomaku i gubitak apetita, promene čula ukusa. Ova neželjena dejstva se najčešće dešavaju na početku terapije, i vremenom prestaju.
Metformin može da dovede do pojave laktatne acidoze koja je veoma retka ali ozbiljna metabolička komplikacija, najčešće nastaje kod akutnog pogoršanja bubrežne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse.
Metformin može da dovede do pojave laktatne acidoze koja je veoma retka ali ozbiljna metabolička komplikacija, najčešće nastaje kod akutnog pogoršanja bubrežne funkcije ili kardiorespiratorne bolesti ili sepse.
Faktori rizika za nastanak laktatne acidoze:
• U slučaju dehidratacije (teška dijareja ili povraćanje, febrilno stanje ili smanjen unos tečnosti), potrebno je privremeno obustaviti metformin, a preporuka je da se kontaktira zdravstveni radnik.
• Lekovi koji mogu da dovedu do akutnog oštećenja bubrežne funkcije (kao što su antihipertenzivi, diuretici i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) treba oprezno da se daju pacijentima na terapiji metforminom.
• Ostali faktori rizika za laktatnu acidozu su prekomerni unos alkohola, hepatička insuficijencija, neadekvatno regulisan dijabetes, ketoza, produženo gladovanje i bilo koje drugo stanje povezano sa hipoksijom, kao i istovremeno korišćenje lekova koji mogu da prouzrokuju laktatnu acidozu.
Potrebno je informisati pacijente i/ili osobe koje neguju pacijente o rizicima od laktatne acidoze. Laktatna acidoza se karakteriše acidoznom dispnejom, abdominalnim bolom, mišićnim grčevima, astenijom i hipotermijom, koji su praćeni komom.
U slučaju pojave sumnjivih simptoma, pacijent treba da prekine uzimanje metformina i potraži hitnu medicinsku pomoć.
U slučaju pojave sumnjivih simptoma, pacijent treba da prekine uzimanje metformina i potraži hitnu medicinsku pomoć.
Faktori rizika za nastanak laktatne acidoze:
snižen pH krvi
(< 7,35)
(< 7,35)
povećane vrednosti laktata
u plazmi
(> 5 mmol/L)
povećan anjonski „gap” i odnos
vrednosti laktata i piruvata
Metformin sam po sebi nikada ne izaziva hipoglikemiju, mada se preporučuje oprez kada se koristi u kombinaciji sa insulinom ili drugim oralnim antidijabeticima (npr. derivatima sulfonilureje ili meglitinidima). Verovatnije je da će se hipoglikemija javiti i uz naporne vežbe, konzumiranje alkohola ili izuzetno restriktivne dijete.
Simptomi hipoglikemije uključuju:
• zbunjenost
• malaksalost
• teškoće u koncentraciji
• smanjenu sposobnost orjentacije
• bezrazložni strah
• agresivno ponašanje
• tahikardiju
• trnjenje usana i jezika
• zamućen vid
• preznojavanje
• izraženu glad
• mučninu
• bledilo.
Ukoliko pacijent oseti navedene simptome (ili samo neke) poželjno je da odmah pojede ili popije nešto što sadrži šećer.
