Učestalost komplikacija
Dijabetes je bolest koja ne utiče isto na sve obolele. Ono što je zajedničko jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, manji je rizik od hroničnih komplikacija.
Metformin se uzima za vreme ili posle obroka (oblik metformina sa brzim oslobađanjem).
Tako se izbegavaju neželjena dejstva koja utiču na gastrointestinalni trakt. Tablete se ne smeju mrviti ili žvakati!
Glukoza pre obroka
↑ 7 mmol/L
Glukoza 1-2h nakon obroka
↑ 11.1 mmol/L
Glikozirani hemoglobin (HbA1C)
↓ 6.5 %
Najčešće komplikacije dijabetesa javljaju se na bubrezima, krvnim sudovima, nervima, očima i drugim organima i organskim sistemima. Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1, a infarkt miokarda i moždani udar (šlog) kod pacijenata sa tipom 2. Poremećaj vida se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju kod dijabetesa tipa 2.
Oboljenje perifernih nerava usled prisustva dijebetesa (dijabetesna neuropatija) se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teži oblik neuropatija sa ozbiljnim poremećajem rada creva, dijabetesnom dijarejom, ubrzanim srčanim ritmom i niskom vrednošću krvnog pritiska nakon obroka češće javlja u dijabetesu tip 1.
Više studija je pokazalo da postoji nasledna predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.
