ugljeni hidrati - nisu svi šećeri isti

U zavisnosti od strukture ugljeni hidrati mogu biti monosaharidi, disaharidi, oligosaharidi i polisaharidi.

• Monosaharidi su prosti šećeri i kao takvi ulaze u sastav ostalih šećera. Najpoznatiji monosaharid je glukoza. Glukoza je ujedno i jedini šećer koji se u organizmu koristi kao izvor energije. Svi drugi šećeri se moraju konvertovati (pretvoriti) u glukozu kako bi bili iskorišćeni u energetske svrhe. Drugi po popularnosti među monosaharidima je fruktoza, odnosno voćni šećer.

• Disaharidi su ugljeni hidrati koji se sastoje od dva monosaharida. Najpoznatiji je saharoza, disaharid koji se sastoji od glukoze i fruktoze.

• Oligosaharidi su ugljeni hidrati koji imaju više od 2 a manje od 10 monosaharida u svom lancu.

• Polisaharidi imaju u svom sastavu više od 10 monosaharida a titutlu najpoznatijeg nosi skrob. Skrob se sastoji od molekula glukoze.

• Glukoza se u organizam unosi hranom ali se glukoza u organizmu i stvara u jetri procesom glukoneogeneze iz neugljenohidratnih izvora.

Glukoza koja se unese putem hrane ili se sintetiše u organizmu može da se uključi u nekoliko metaboličkih puteva, zavisno od trenutnih potreba organizma: skladišti se u obliku glikogena, oksiduje se ukoliko postoji potreba za energijom, prevodi se u masti, druge ugljene hidrate ili aminokiseline.

Regulacija metabolizma ugljenih hidrata a time i održavanje stalne koncentracije glukoze postiže se dejstvom nekoliko hormona. Insulin, s jedne strane, snižava koncentraciju glukoze, a nekoliko hormona koji deluju suprotno insulinu, povećavaju njenu koncentraciju u krvi.